Трансформација економске реалности која је материјализована у претходне две деценије је показала супериорност неопипљивих ресурса у односу на традиционалне ресурсе у постизању одрживе конкурентске предности и стварању вредности. Знање, као део нематеријалне активе предузећа, чини окосницу суштинске компетентности и доприноси бољој комбинацији расположивих ресурса у постизању стратегијских циљева организације.
Значајан број публикација у претходном периоду је био посвећен знању као економском ресурсу и због тога се може констатовати интересовање шире јавности, како академских истраживача тако и пословних кругова, за оваква истраживања. Монографија „Управљање знањем: стратегијски и организациони аспект“ даје анализу и преглед кључних концепата, стратегија и организационих претпоставки за управљање знањем у организацији.
У првом делу монографије под насловом „Контекст управљања знањем“ објашњене су основне карактеристике економије знања, диференциране су кључне категорије које су повезане са знањем, типови знања, начини њихове конверзије, као и кључни елементи и приступи управљања знањем.
Други део монографије под насловом „Стратегијско управљање знањем“ анализа значај знања са аспекта креирања одрживе конкурентске предности и димензионира везу између елемената управљања знањем и процеса стратегијског менаџмента.
У трећем делу монографије под насловом „Организационе претпоставке управљања знањем“ анализиране су различите интерне организационе варијабле које могу да поспеше или инхибирају процесе управљања знањем. Фокус је стављен на прилагођавање организационе структуре, организациону културу и праксу управљања људским ресурсима.